Пут нам је одузео неко време, стигли смо после 4 године! то је невероватно, Већ сам изгубио наду, а ипак је велики сан о трчању постао стварност. Наше квалификације за отказане због пандемије у 2020 године маратона пренети су на могућност да се стартује ове године. Град је за туристе отворен тек пре годину дана.
Слетели смо на острво Лантау и одмах, како је планирано, кренули смо у истраживање највећег острва. Планирали смо да посетимо манастир По Лин и статуу Тиан Тан Буде – једна од највећих фигура Буде на свету.
Формалности на аеродрому потрајале су буквално за тренутак и могли смо да уживамо у топлини и времену. И не, позади је било релативно хладно и падала је киша. Требало нам је времена да заобиђемо аутобус – јер је табла за полазак била импресивна и после кратког чекања – Имао сам свежа сећања на дуго чекање на аутобус у Мајамију (подручје је изгледало прилично слично) ушли смо у аутобус (још не двоспратни) иде до станице жичаре Нгонг Пинг.
И могли бисмо одмах да се упознамо са оним што је вероватно најкарактеристичнија појава у Хонг Конгу – КУЕУЕС – за све, на све. На срећу, ред за куповину карата био је краћи, него онај са картама. Ефикасна услуга је то омогућила, да нисмо морали дуго да чекамо и брзо смо сели у стандардни вагон. Рута је промењена од оне од, погледи и боје нису били најбољи, иако смо још видели велики део острва и мост за Макао.
Одлучили смо да идемо успињачом, јер је сама по себи атракција, можете и ући – постоје обележене стазе. На лицу места показало се, да смо на “chińskiej Gubałówce”. Много људи, кафане, продавнице и тек негде у даљини виде се манастир и Буда.
Препустили смо се атмосфери и упијали егзотику
Ишли смо уз степенице и унутра
Манастир
Вратили смо се како смо и дошли – жичаром Нгонг Пинг, а затим аутобусом, већ двоспратна зграда у близини хотела. Прошетали смо околином и видели још једну карактеристичну појаву – ЕВЕРИТХИНГ УП: небодери, аутобуси, трамваји.
На овај начин милиони људи су нагурани на малом простору и истовремено се гради рекордан број небодера.
Били смо фасцинирани и очарани, то је сасвим други свет…