У августовском плану није било конкуренције, и како напустити Вроцлав, на пример у планинама Сова, то је само да се стварно умориш на полумаратону.
Фотографија. Јан Брзезински – Независна уметничка галерија
Отишли смо у Лудвиковице Кłодзкие, где је у центру Харенде постојао град који је трчао, старт и мета. Велики плус за организаторе за припрему бесплатних паркинг места. Трчање је требало да буде прилично интимно, О томе 150 људи.
Време је опет било лепо, било је топло али не вруће. Организатори су упозорили, да је траса повремено оштећена водом, има и муља и потока који теку после два дана невремена и падавина.
Траса је била добро обележена, све је врло професионално припремљено и веома смо задовољни трком.
Узели смо руксаке са винескинс, ван, које су организатори обезбедили 3 указује воду, желели смо да будемо независни и да користимо воду кад год нам се прохте. У планинском трчању вреди имати воду у сваком тренутку, посебно лети.
Фотографија. Јан Брзезински – Независна уметничка галерија
Полумаратон је био тежак, практично одмах након полетања, рута је била узбрдо, повремено прилично стрмо, готово 14 км. Марширали смо храбро, Нисам појачавао темпо, нисмо знали пут и нисам знао шта ме чека на путу, Пробао сам само неколико станова “надокнадити” и трчи брже. То је требало да буде почетак тренинга. Сова нас је дочекала са гомилом туриста и навијача. Стеновити спуст ме је изненадио, не свиђа ми се “лабав” камење, Бојим се за ноге и успоравам. Мациек је сјурио доле, али ме је сваки час чекао, тако да заједно “срећно” трчите до циља.
Фотографија. Јан Брзезински – Независна уметничка галерија
На циља чека медаљу, вода и лубеница и оброк за регенерацију.
Совиогорски полумаратон се показао веома сјајним “пријатно” преко, прелепа рута, веома добра организација и домаћа атмосфера. Размишљаћемо о повратку у Сову следеће године, уколико се организатори по шести пут одлуче да трче полумаратонску дистанцу.
21К: 02:15:30 у 02:15:33 (4 K40)