Наравно ноћу којој? Киша и невреме, Требало је да се навикнем, али овај пут могао опростити. Зато сам желео да сруши суво шатор и ништа у овом. Поучени искуством загушења прзедвцзорајсзего измислили у покрету 6 ујутру и вожња преко Беча прије јутра врх, више, да нам је потребно да се на другу страну и прећи Дунав. План смо отишли са малим 5 минута, а ми смо били клизања иза капије логора. Пажљиво победио другој улици и мало забуна мој навигатор био у патроли, ужас кад сам видео, да је нас јуре за чишћење тротоара.
Црвено светло ухватила нас немилосрдно трубе. Путнички изворног возила је наш колега. Какав невероватан обрт судбине да испуне 7.30 у Бечу на улици у праву 500 миља од куће. Разговарали смо, Смејали смо се и убрзала даље, свако својим путем. Возили смо, иде и иде. Време је било сан за тако дуг пут – облака и чили. Чешки земљиште осетили смо много опуштено, познате области угловима дочекали са радошћу. Наравно, било је и гвожђа производи у Перри: Кофола, кнедле и Марготек и на нашем омиљеном месту у Миедзилесиу не ослања искушењу кобасице и кафу. Ми смо кући. КЛУБ победоносно возио око 13 кућа, и тако завршио ИММ2013.
